Trener Strahinja Marković kao klinac je počeo da igra rukomet u Sintelonu iz Bačke Palanke, tada je Šuca Damjanović bio prvi golman. Kao klinci, svi smo imali nekog idola. Njegov je bio Šuca. Išao je i gledao sve njegove utakmice. Godine su prolazile, a nije ni sanjao da će postati prijatelj sa njim.
Jedan od nekadašnjih najboljih golmana Jugoslavije, Nenad Šuca Damjanovic danas je uspešan trener.
Do svoje dvadesete godine igrao je u Crvenki, kasnije je otišao u Vrbas, Sintelon, Partizan, Suboticu, kratko i u Vojvodinu, sa 38 godina je otišao dalje. Tada kada mnogi igrači prekidaju karijeru, Nenad je nastavio, ali u Grčkoj, tamo je bio godinu dana gde je igrao kvalifikacije Lige šampiona i odakle nosi lepe uspomene. Ipak, klub se raspao zbog politike, pa je karijeru nastavio u Metalurgu, u Skoplju. Od tada ga put vodi u Rumuniju, gde je i završio igračku karijeru. Sa 45 godina je prestao da igra rukomet, a pet godina pre toga branio je za reprezentaciju Srbije.
“Bio sam trener reprezentacije golmana u Baherinu. Ti ljudi su imali veliko poverenje u mene i zatražili da dovedem i kondicionog trenera. Odmah sam se setio Strahinje i pozvao ga da bude kondicioni trener u Bahreinu. Međutim, iz privatnih razloga nije mogao da dođe i mnogo mi je žao zbog toga”, rekao je Šuca.
Sa osam trofeja, 35 nastupa za reprezentaciju, danas radi u Segedinu kao trener, sa klubom koji je vicešampion Mađarske. Golmani koje je trenirao Šuca često su dobijali mnoge nagrade, kao najbolji.
Saradnja između trenera Strahinje i Nenada traje već godinama. Kada je u Srbiji, Šuca održava svoju kondiciju uz pomoć svog prijatelja, trenera Strahinje.
Koliko je teško s godinama održavati kondiciju?
Sve zavisi od igrača, od sportiste. Navikao sam čitav život da radim i meni nije ništa teško raditi. Sigurno da u ovom periodu kada sam završio karijeru, vežbam manjim intezitetom, ali svakog dana izdvojim neko vreme za to.
Zašto ste baš odabrali Strahinju da sam njim trenirate?
Znam da Strahinja beleži dobre rezultate u svom poslu, to znam od ljudi koji dolaze da treniraju kod njega, nisam ni jednog momenta razmišljao da idem kod nekoga drugog. Iako poznajem veliki broj trenera, ipak sam se prvo setio njega, jer znam koliko čovek radi kvalitetno i dobro.
Šta biste istakli kod njega kao trenera? Šta ga razlikuje od ostalih?
Pa prvo, ono što je meni jako važno je ljudska osobina. To mi je prioritet kod ljudi sa kojima provodim neko vreme. Drugo, njegova posvećenost na treninzima, koliko se daje i koliko se trudi.
“Ne sumnjam da će Strahinja uskoro početi sa mnom da sarađuje i u nekom rukometnom klubu, jer mi se veoma dopada kako radi kao kondicioni trener. S obzirom da je to njegov veliki san, nadam se da će uskoro biti ostvaren”, završava razgovor Šuca Damjanović.
